Počeo je nekad davno, prije nekih 5 godina, kad sam bila neko sasvim drugo biće.
Između tadašnjeg Bića i današnje Inez desila se metamorfoza u vidu nekolicine osoba kojim sam bila, a za neke od njih rado bih se vratila u prošlost i nalupala ih gdje stignem, kad ih se samo sjetim.
(Malo mi ih je i žao, moram priznati.)
Prvobitno blogersko Biće bilo je totalno oduševljeno blogosferom, upoznalo je neke divne i neke ne tako divne ljude i kao prava budala, sipalo prepoznatljive detalje svog života naokolo.
To Biće jurcalo je svijetom u blaženom stanju opuštenosti i neopterećeno bilo čime. Bilo je jako naivno i sve u svemu, krhko i milo u svojim satenskim baletanko-tenicama.
Inez je neko drugi - ima deset kila više nego Biće i zapravo je najbliža plavokosoj Joan Holloway koju je neko teleportirao na jugozapad, prilijepio joj par leđnih tetovaža i obukao je u haljinu u stilu 50ih.
Inez već odavno ne piše. Da li zato što se zakopala u brdo vanposlovnih aktivnosti i sretnu priljepak-simbiozu sa jednim rasnim Bikom, ili možda zato što joj je raniji blog postao izvorom uglavnom ružnih uspomena, ili možda zato što neeeemam inspiracije - tek, Inez piše samo i isključivo rođendanske čestitke malim rođacima ili kurtoazne FB poruke.
A to ćemo od ovog trenutka da promijenimo.
Ne daj se, Inez.
